Први подаци о раду здравствене службе на садашњем терену СО Нова Црња које покрива Дом здравља Српска Црња из Српске Црње и овог дела Баната помиње се негде између 1890-1919 године према архивским књигама. Као први лекар у овом периоду био је др.Муракози. За обављање лекарске праксе имао је на располагању грофофски фијакер са којим је ишао у кућне посете болесницима. Од 1920 године у Српској Црњи ради др.Немет Карољ све до 1936 године, када га наслеђује др.Штајнер Марко који ради у два временска раздобља.Пре рата од 1920-1941 године и после рата 1946-1958 године, поред поменутих лекара ту су још радили и др.Милић Бранко, др.Немет Карло са супругом Димитром, да би у периоду после другог светског рата на овом подручју радило и обављало лекарску службу више лекара. У Српској Црњи др.Докмановић Богдан, др.Николић Владимир,др.Антић Душан; у Новој Црњи др.Фабијан, др.Радгост Радовић, др.Боровац Војислав, др.Блажевић Урош; у Александрову др.Живановић Светозар, др.Обрадовић Драган, др.Ћурковић Петар; у Војвода Степи др.Дрмончић Љубиша; у Тоби др.Блажић Мирко, др.Селеши Атила, др. Димић Видосава.
Укидањем приватне лекарске праксе 1959 године и увођењем проширеног осигурања за раднике, у свим местима СО Нова Црња формирају се здравствене станице, тј. на подручју Општине формиране су две здравствене станице.
Једна са седиштем у Српској Цењи која обухвата насељена места: Радојево,Хетин и Српску Црњу, а друга са седиштем у Новој Црњи која обухвата насељена места: Војвода Степа, Александрово, Нову Црњу и Тобу. Упоредо са формирањем здравствених станица 1963 године формира се и Антитуберкулозни и дечији диспанзер у Српској Црњи. 1964 године долази до комплетне интеграције здравства на целом подручју општине са седиштем у Српској Црњи. Треба напоменути да од 1953 – 1959 године у Српској Црњи постоји и породилиште.
У овом делу Баната је 1876 године основана прва Апотека у Српској Црњи. Концесију за отварање Апотеке добио је магистар Рзико Карло по народности Чех, дипломирао фармацеутске науке у Бечу. 1985. године продаје Апотеку Пронијевић Густаву родом из Украјине. Апотеку у Српској Црњи водио је све до 1913. године коју до 1920. води његов син Пронијевић Фрањо, а после смрти свога оца 1925. године све до 1946. године до када је била у приватном власништву где је по потреби службе те године пребачен у Банатско Велико Село, да би се 1949. године вратио у Српску Црњу где остаје до краја службовања. Умро је у Будимпешти 1968. године и сахрањен у Зрењанину. Такође и Апотека Српска Црња се 1964 године интегрише у јединствену здравствену службу са седиштем у Српској Црњи.